Tuesday, April 24, 2018

Vintage suknja i moderni dodaci

 Ono što volim kod mode je njena nepredvidivost. Stalno se uvode novine, a opet se ono staro iznova vraća. Pa tako i ove suknje u kojima u početku nisam mogla da se zamislim, a onda mi je baka iz svog ormara izvadila jednu. To je presudilo da počnem da ih nosim i sama, jer sam im na svoje iznenađenje brzo našla primenu. Tačno je da nisu za svakoga, treba znati poneti ih tako da se uklope u okvire savremenog oblačenja.  U ovoj se osećam ženstveno i damski, jer njen kroj sam po sebi daje taj osećaj. Idealna je za hladnije dane zbog teksture materijala i za one varijante kad prosto morate da izgledate svedeno. Sebi sam ovde dala mašti na volju pa je ukombinovala sa trenutno omiljenim dodacima, uključujući i ove čarapice. Nažalost u sred fotografisanja kiša nas je oterala i slike su nastale brzinski, pa ipak, volim ih. P.S. Hvala baki jer veličina ove suknje u cm odgovara mom telu, pa eto na koga sam nasledila figuru. :)
Kako se vama čine ove suknje?
Suknja: vintage
Kožna jakna: Zara
Kapa: H&M
Kaiš i čizme: Stradivarius

Thursday, April 19, 2018

Princeza u misterioznoj šumi


 Ponekad je savršena haljina sve što treba ženi da se oseća fantastično. Još ako od svega toga nastanu i sjajne fotografije... Isto tako je sjajno kad zateknete sniženja i ulovite nešto sto ste dugo tražili. To je ovde bio slučaj sa haljinom, kožnim rukavicama i preudobnim ravnim čizmicama. No, vratimo se na haljinu koja je glavna zvezda današnjeg outfita. Slaba sam na lepo skrojene suknje, i sve što ima divne volane za mene je ljubav na prvi pogled. Tako i ova bordo lepotica koja je čekala svojih pet minuta za fotografisanje. Iako je to bio jedan od prvih prolećnih dana, napolju je bilo zaista hladno i jedva smo uspeli da odradimo posao dok smo skakutali od hladnoće bez kaputa. Ali znala sam na prvu da će ovaj ambijent upotpuniti priču, zbog čega se osećam kao slatka nestašna  princeza izgubljena u misterioznoj šumi.
Želim vam lepu noć,
Jelena
Haljina: Koton
Tašna: Zara
Čarape: H&M
Rukavice i čizme: Reserved

Camera used: Nikon D3200, 18-55mm

Sunday, April 15, 2018

Doza klasike i noćna šetnja

 Prethodni period nije bio baš povoljan. Valjda se svi nekad sretnemo sa situacijom za koju trenutno nemamo rešenje i u tom pronalaženju istog izgubimo kompas. I dok ga pronađemo put bude dug, a vreme prođe. Sve ovo pišem jer me dugo nije bilo ovde, blog je ispaštao i dužna sam objašnjenje. Ali kao što to uglavnom biva, loše stvari ostaju negde iza, i ne treba se osvrtati. Život ide napred i mi moramo sa njim, hrabro i istrajno, sigurni u sebe. Baš zbog toga ću u narednim danima objaviti neke postove koji su čekali red, pa da nakon toga otvorimo ovde novu, prolećnu sezonu. Fotografije dole su mojom zaslugom ostale neobjavljene do današnjeg dana, a inače nastale u meni dragom parku u Aranđelovcu jedne jesenje večeri. Bilo je nekako pusto i tiho, ali istovremeno prelepo sa svim tim drvoredima i svetlima. Što je i bio razlog da se odlučim za noćno fotografisanje koje nije moj običaj, i uvek sam skeptična po pitanju noćnog svetla. Mi smo ipak zadovoljni ishodom, nekako nas je htelo. Outfit te večeri je bio čista klasika: trenč neutralne boje, jednostavna crna rolka i crne, poslovne pantalone sa prugama, jer malo printa ubije monotoniju. 
Kako vam se čine fotke? :)
Nosim: Mantil: ZARA/ Pantalone: Stradivarius/ Kapa: REVOLT /Torba: GLAM UP

Camera used: Nikon D3200, 18-55mm

Saturday, March 24, 2018

Divčibarske zimske lepote

Dugo mi je trebalo da postavim ove fotke, i sneg nas je napustio u međuvremenu, ali eto, sad su tu. Dosta kadrova jednog lepog zimskog dana na meni dragoj planini Divčibare. Kao što ste i primetili, često skoknem do gore, što zbog činjenice da nije mnogo udaljena, što i zbog toga da stvarno volim ovu planinu. I u proleće i zimi, jednako mi je lepa, i svaki put je neki novi doživljaj. Ista mesta svaki put različito izgledaju, jer su vremenski uslovi totalno nepredvidivi i samo nebo daje planini drugačiji izgled i boje. Tokom onih par ledenih dana imala sam sreće pa izabrala najbolji, sa mnogo sunca i prijatnim minusom. I kao što to uvek biva gore, mnogo se i fotkalo, pa nek vas ne čudi veliki broj slika u ovom postu. Izabrala sam meni najbolje, i nije moglo manje haha. :) 
Pa da se zvanično oprostim sa snegom i ovde na blogu. :)
Camera used: Nikon D3200, 18-55mm

Wednesday, March 21, 2018

Zima u mom okviru

Najgori mogući dan za početak proleća je dan u kojem pada sneg. Ako se uzme u obzir da snega nije bilo onda kad se očekivao, za Novu godinu, za Božić i ostale zimske praznike, logično je zašto smo danas toliko besni. Jer, 21.mart je, umesto cveća i proleća, napolju prava zima. Pa opet, nije to razlog da svi budemo ogorčeni i kukamo zbog toga. Polako, biće i tog cveća i proleća. Ma koliko da me ovi minusi nerviraju, belina kroz prozor moje sobe je uvek prizor na koji reagujem srećno kao malo dete. To se odmah hvatam za aparat, podešavam kadar, posmatram pahulje, ne znam šta bih pre. Jednostavno prelepo je. Dok pijem kafu umotana u ćebence, a u daljini neke drage note, ispred mene samo ovaj okvir. Posmatram, razmišljam, uživam. Sve ide svojim tokom, tako i ova zima, malo produžila trajanje jer se usput negde saplela, ali i ona će proći brzo. I šta su onda još par dana belog pokrivača?
Tako da ipak, uživajte u nedelji, posmatrajte svet drugačije. :)
Laku noć
Camera used: Nikon D3200, 18-55mm

Thursday, March 8, 2018

Jedan dan u Segedinu

I konačno, sledi post sa pričom iz Segedina, malog gradića u Mađarskoj tik do naše severne granice. Ja neću ovde pisati tipično o Segedinu kao gradu, sve to možete i sami naći na Internetu. Ja ću pisati o jednodnevnoj avanturi na koju su se uputile četiri blesave žene, i ja najmlađa među njima. Negde oko 4 ujutru, ne znam ni sama tačno, već sam morala biti budna kako nam bus ne bi pobegao. Da, previše rano za polazak na bilo koji put, ali po tom principu funkcioniše agencija kada su u pitanju jednodnevni izleti. Jer jedino tako za jedan dan može da se obiđe sve, a do ponoći ste već u svom toplom krevetu. Na odredište smo na sreću stigli do podneva, kažem na sreću jer smo kao najveći baksuzi imali problem sa autobusom već u Beogradu. Nije prijatno, ali dešava se. Meni lično je taj drugi autobus koji je došao kao zamena bio mnogo bolji, pa se čekanje od sat vremena isplatilo. Negde u podne smo stigli na odredište, pozdravio nas je novembarski vetar i šareno lišće koje je baš davalo lepotu ulicama. Jesen je lepa baš zbog tog šarenila, a ovom gradiću daje posebnu draž, jer je sve nekako u davnom vremenu. Autentična arhitektura, u duhu svog doba,odmah vam bude jasno da niste u Srbiji. A tržni centri moderni kao i svuda. Mi lude i nasmejane poziramo na svakom koraku, iako je vetar hladio prste na rukama. I dalje je najzanimljivija situacija ispred Segedinske katedrale, kad nam je zajednički selfi uspeo tek iz trećeg puta jer su nas ometali u tome svojim dobacivanjem jedan sredovečni tata sa sinom u dvadesetim. Valjda su četiri same žene dovoljno zanimljiv prizor za videti, što opisuje sve te seksi opaske i osmehe. Inače, bila je nedelja, a nedelja je Mađarima dan za odmor, pa su na ulicama i bili uglavnom turisti koji traže zabavu i obilaze grad. A kad smo kod Segedinske katedrale (uporno mi u glavi odzvanja kapela, ne znam zašto), to je zaista jedna impresivna tvorevina, koju vidite sa svake lokacije u gradu. I sva ta bitna turistička zdanja izgledaju ogromno i impresivno, dok je ostatak grada totalno mlak i miran. Pa ipak, šetnja tim ulicama je totalno prijala i opuštala, i moj aparat je imao dosta posla. Falio je možda još neki sat da se posedi na klupi sa pogledom na most, ali onda je falio i koji stepen više napolju. Sve u svemu i pored mnogo vetra beše i mnogo smeha, čak je i sveštenik u našoj crkvi tamo krajnje duhovit. Svaki dan u kojem sam se smejala je dobar, i uvek je lepo videti nešto novo i prošetati nekim novim ulicama. Slažete se?
Ostavljam sve ove lepe fotke zabeležene mojim okom, a i maminim, koja se sasvim dobro snašla iza objektiva. :)
Bunda i farmerke: Zara/ Kapa, bandana i prstenje: H&M/ Tašna: Glam Up
Camera used: Nikon D3200, 18-55mm

Sunday, February 18, 2018

Crvena beretka i bele pruge

Znate one dane kad ste jednostavno ok, probudili ste se raspoloženi, kosa i odeća su vam u redu, i zadovoljni ste sobom? E to sam ja ovde. Bilo je to jedno novembarsko, jesenje popodne (nemojte me kuditi što ih tek sad objavljujem), ulična svetla su se već palila, a sunce pobeglo. Žurili smo da stignemo na fotografisanje, ali kao što to uvek biva, kad najviše jurite tad i zakasnite. Od zalaska nismo videli ništa i već sam unapred slutila fijasko od ovih fotografija, zbog lošeg svetla i lošeg kolorita izazvanog istim. Ali ipak smo to odradili kao pravi profesionalci i nekako nisam želela da ova kombinacija ne bude viđena. Jer kao što rekoh na početku, to je bio ipak jedan dobar dan u kojem sam se osećala sjajno i to je moralo biti zabeleženo. Ovo je možda bila i moja omiljena kombinacija u poslednje vreme, što zbog dominacije crne boje i kože, to i zbog crvenih detalja i belih prugica na pantalonama. Pantalone su komad koji mi se svideo na prvu i nisam mnogo oklevala da ih uzmem u radnji, budući da ništa slično nisam posedovala. Sve je u detaljima, a pruge i malo crvene ovde su bili dobitan spoj.  Na kraju, ni fotke nisu ispale loše, izabrala sam one najbolje, a kao i uvek tu mi pomaže Lightroom koji popravi ono što ne valja. Ostavljam vas da pregledate sve i želim udobnu i lepu nedelju. :)
Vaša J.
Nosim: Kožna jakna: Zara/ Džemper i torba: C&A/ Pantalone i čizme: Stradivarius/ Beretka i prstenje: H&M/ Šal: Terranova

Camera: Nikon D3200, 18-55mm

Wednesday, February 7, 2018

Uzmi boje

 Ako mene pitate, ne volim hladnoću, ne volim jesen generalno, ali volim sve te boje koje nam ona donosi. Bitno je samo da dan nije siv, da u njemu ima sunca, ili bar nečeg živog i veselog. Ovaj dan jeste bio siv, pa opet predivan. Jer, bio je obojen. Iz smorenosti u autu tokom vožnje odjednom usput završih ovde, negde na pola puta do odredišta na koje sam pošla. I nisam mogla da se ne zapitam, zašto češće ne zastajem na novim mestima, zašto ponekad ne skrenem sa svoje staze? Često nismo svesni da je lepota svuda oko nas, a mi se ne osvrćemo, već samo tako prolazimo i vreme provodimo isto. A oko nas sav taj kolorit, divna priroda i živa bića. Tog dana sam promenila svoje planove, i bilo mi je drago zbog toga, tek tako.
A još lepih fotografija odavde očekujte u drugom postu, koji će biti nastavak... :)
Jelena
Wearing: Trench coat: Zara/ Skirt: handmade by mom/ Beret and socks: H&M/ Bag: Glam Up/ Shoes: Stradivarius

Camera used: Nikon D3200, 18-55mm